Loading ...
Sorry, an error occurred while loading the content.

[svetosavlje] Re: FreeB92 Vesti za 27.03.2000.

Expand Messages
  • Irina & Slobodan Stojicevic
    Postovani, posto momentalno ne zivim u Srbiji ne znam kolika je rasprava oko odluke Sv. Sinoda SPC. Ali bih zeleo da Vam napisem nekoliko mojih zapazanja
    Message 1 of 1 , Mar 25, 2000
    • 0 Attachment
      Postovani,
      posto momentalno ne zivim u Srbiji ne znam kolika je rasprava oko odluke Sv. Sinoda SPC.
      Ali bih zeleo da Vam napisem nekoliko mojih zapazanja povodom ovog teksta.
      1. Sv. Sinod nije doneo odluku o zabrani primanja Sv. Pricesti [Evharistija] za babice i akusere koji vrse abortuse.
      Sv. Sinod je doneo odluku da se babice i akuseri ne dopustaju Casi do pokajanja [ili bez pokajanja] za dela koja su cinili. To nije nista neobicno. I ne vodi "klerikalizaciji" Srbije. Sv. Pricest i Sv. Liturgija na kojoj se pricescuje Sv. Darovima je unutrasnje pitanje Crkve (posto smo odvojeni od drzave [a i hvala Bogu da smo odvojeni od ovakve drzave]). Tako da je pitanje ko ce biti dopusten Sv. Casi unutrasnje pitanje nase Crkve.
      2. Tuzna istina je da srpski novinari u srpskim novinama pokazuju toliko nepoznavanje srpske Vere i srpske Crkve. Ali posto je to vec tako uzecu slobodu da vam pojasnim neke pojmove: Kod Katolika su pokajanje i ispovest praceni "pokorom" tj. odredjenom kolicinom molitvi koju gresnik treba da "ocita" da bi se iskupio. Te molitve su kao neka vrsta kazne za pocinjen greh. Mi Pravoslavni Hriscani ne smatramo molitvu kaznom vec prijatnoscu. Tako da se ne kaznjavamo citanjem molitvi. Kod nas je kazna za greh EPITIMIJA tj. zabrana Sv. Pricesti na odredjeno vreme. Ali i ta "kazna" nije u funkciji "osvete" za pocinjen greh vec se izrice iz razloga brige za gresnog. Postom [fizickim i emotivnim] se pripremamo za Sv. Pricest. [takodje umnozavanjem molitvi, razmisljanjem o Veri, citanjem, cinjenjem Bogougodnih dela,...] Na kraju posta dolazi ispovest kojom cistimo svoju dusu [telo smo fizicki ocistili postom] od greha. U tako ociscene i pripremljene dusu i telo mozemo da primimo Sv. Darove. Postoje gresi koji koji su suvise veliki da bi se odmah u samo jednoj ispovesti ispovedili i oprostili. U tim slucajevima cak i posle ispovesti dusa nije cista i pripremljena da primi Telo i Krv Spasitelja u sebe. Ukoliko bi ih primila u takvom stanju ta Sv. Pricest joj ne bi bila na korist. Zato se u takvim slucajevima izrice Epitimija tj. zabrana Sv. Pricesti.
      Sv. Sinod SPC nije propisao davanje EPITIMIJE u slucaju akusera i babica. Vec samo obaveznost priznavanja i ispovedjivanja tog greha. 
      3. Postoje takodje gresi koji se vrse u neznanju. Covek misli da je nesto dozvoljeno i korisno za spasenje duse a potom sazna da je to u stvari greh i da nije trebao to da cini. U tom slucaju njegov greh je [najcesce] manji. Jer greseci nije imao nameru hule na Boga. Ali je greh ipak ucinio i treba da ga osazna i ispovedi. Takav bi greh bio i ovaj sa babicama i akuserima.
      4. Iz vise navedenog se vidi da je ova odluka donesena i zbog staranja nase majke Crkve za spasenje tih akusera i babica a ne da bi se oni "kaznjavali" za savesno vrsenje svog posla. [kad je savesno. Kad je nesavesno onda se gresi umnozavaju.] To nema veze sa "klerikalizacijom" Srbije vec sa majcinskom brigom Crkve za svoje vernike.
      5. Zasto Crkva "bas sad poteze to pitanje"?
      Zato sto nam se narod, hvala Bogu, vraca Veri i Crkvi i postaje dostojan da primi na sebe vece breme odgovornosti. Nasa Pravoslavna Vera prestaje da bude moda za "novoobracene" i postaje nacin zivota za sve veci broj Srba. Vreme je da se sem povelikih zlatnih Krsteva oko vrata, uzme i Sv. Krst obaveze neporocnog zivota.   S postovanjem
      Slobodan Stojicevic
      Pregled stampe

      "NIN", 23. mart 2000.

      pisu: Batic Bacevic i Ana Otasevic

      Savremeni zavet

      Da li odluka Svetog sinoda SPC o uskracivanju pricesca ljudima koji vrse
      abortus najavljuje klerikalizaciju drustva ili je rec o nespretnom drustvenom
      angazmanu Crkve?

      Ginekolog Stojan Adasevic je u dugoj karijeri obavio oko 48.000 abortusa.
      "Meni zakon daje za pravo da radim abortuse, ali ako sam
      hriscanin-pravoslavac, ja za to nemam pravo", izjavio je pre cetiri godine u
      intervjuu "NIN"-u pod sokantnim naslovom "Ubio sam celo Smederevo", koji je
      naterao najvece zagovornike ljudskih sloboda i prava zena da odlucuju o svom
      plodu i njihove oponente da udju u tesku raspravu. Poslednjih godina redovno
      pise svim srpskim arhijererima, apelujuci na njih da preduzmu nesto na
      sprecavanju abortusa. Kada je Sinod "umolio svestenstvo SPC da do pokajanja
      ne pripustaju Svetoj tajni Pricesca i lise prava na rezanje slavskog kolaca
      lekare i babice koji vrse abortuse", javnost je pokrenula raspravu koja je,
      izgleda, uspela da pokaze u kojoj meri novostvoreni vernici ne poznaju Crkvu,
      ali i u kojoj meri Crkva ne poznaje novostvoreno drustvo. Pripadnici laicke
      vecine, koji suvise dobro poznaju Crkvu i njene vernike, mogli su da se
      zapitaju da li je Crkva, posle sest decenija samoce, zakljucila da ima
      dovoljno snage da krene u ozbiljniju drustvenu akciju. Preti li, dakle,
      Srbiji opasnost od klerikalizma ili je samo rec o nezgrapnom pokusaju Crkve
      da odigra drustvenu ulogu kakvu imaju druge verske zajednice ?

      Vera u sebe

      Samo saopstenje Crkve, u kojem se vernicima nalaze ono sto bi oni morali
      odavno znati, upucuje da Crkva veruje u sopstveni uticaj i ulogu obnovitelja
      razorenog drustva. Zustra medijska reagovanja, obelezena temeljnim
      nedostatkom obrazovanja i suficitom netolerancije, pokazala su da Crkva,
      ipak, nije u stanju da arbitrira u ozbiljnijim drustvenim sporovima. "SPC
      uvek je imala isti stav, ali sada je povucen jedan radikalniji potez koji
      sankcionise odredjenu grupu ljudi. Koliko ce ova odluka imati odjeka,
      videcemo. Nije iskljuceno da ce pojedini lekari prihvatiti stav Crkve", kaze
      direktor Instituta za ginekologiju i akuserstvo Klinickog centra Srbije
      Spasoje Petkovic. Navodeci da na jedan porodjaj idu dva abortusa, on istice
      da lekari nisu odgovorni za nizak natalitet u srpskom narodu i zamera Sinodu
      sto je apel protiv abortusa pogresno adresirao. "Logicnije bi bilo da Sinod
      uputi apel nasoj fertilnoj zenskoj populaciji, ali i da utice na drzavu da se
      stvore bolji ekonomski uslovi koji bi sigurno povecali natalitet. Ovako je
      stavljena jedna poenta na lekare, a iz toga mogu da proisteknu veoma ozbiljne
      posledice. Naime, cak i kada bi apstrahovali zakonske obaveze lekara i
      omogucili im da poslusaju savet Crkve, te zahvate bi obavljala potpuno
      nestrucna lica u potpuno neodgovarajucim uslovima. U bolnice bi nam dolazile
      zene sa sepsom, pred umiranjem. Ko ce onda snositi tu odgovornost?", pita se
      Petkovic. Citava rasprava o apelu Crkve ne bavi se jednostavnim, sustinskim
      pitanjem - da li je abortus obican medicinski zahvat ili je ipak rec o
      neuporedivo ozbiljnijem problemu? Ili: ako se radi o obicnoj intervenciji,
      zasto citav svet vodi polemike o njoj? "U svim polemikama se govori o
      socijalnim uslovima, natalitetu, beloj kugi, opasnostima da trudnice
      nastradaju ukoliko odu kod nadrilekara, ali je zacudjujuce da se uopste ne
      govori o sustini problema - da li je plod ljudsko bice ili nije. Odnosno, da
      li se u ime ljudskih sloboda moze nekom uskracivati pravo na zivot", istice
      crkveni publicista Zivica Tucic.

      Vladika budimski Danilo kaze za "NIN" da je najveci Bozji dar to sto je
      omogucio muskarcu da bude otac, a zeni majka. "U sustini svih ucenja se kaze
      da ne moze postojati ljubav ako postoji samo jedno i da ljubavi ne moze biti
      bez porodice, a porodice nema tamo gde ima abortusa. Zato Crkva mora
      apelovati na vernike da radjaju, jer ne bi bilo ni njih da ih neko nije
      rodio. Tako je u svim hriscanskim crkvama."

      Novoprobudjeni teolozi, koji su sa Crkvom opstili samo kada su u njoj
      pokusavali da kupe vino ili rakiju, sa cudjenjem su slusali nova saznanja da
      sve crkve kao tezak greh osudjuju abortus, kao i da katolici zameraju
      pravoslavnoj braci na prevelikoj toleranciji. Papa Jovan Pavle Drugi je, od
      svog ustolicenja, neumorno slao poslanice urbi et orbi u kojima se ostro
      osudjuje abortus i kontracepcija. Pontifeks je 1983. godine revidirao listu
      grehova Svete stolice, koji zasluzuju ekskomunikaciju, ali se na toj,
      liberalizovanoj listi nepocinstva, zadrzao abortus. Kao najizrazitiji primer
      katolickog ekstremizma navodi se Irska iz koje je pre dve godine 5900 zena
      otislo u Britaniju kako bi obavile abortus. Cak i ta tekovina je omogucena
      tek referendumom 1992. godine kada je citava Irska bila duboko podeljena oko
      "slucaja X" 14-godisnje devojcice koja je bila silovana, ali joj nije
      dozvoljavano da abortira.

      Upotreba fetusa

      Odgovor na pitanje kako se drzava odnosi prema abortusu verovatno je pouzdani
      pokazatelj liberalnosti drustva, uticaja Crkve u njemu, ali i totalitarnosti
      sistema koji u kontroli ili podsticanju radjanja vide odraz sopstvene snage.
      Kineske vlasti, recimo, savetuju zenama koje nameravaju da rode i po drugi
      put, da odustanu od te namere, dok je u nekim fasistickim drustvima abortus
      osudjivan kao "podrivanje buducnosti germanske rase". Prvu legalizaciju
      abortusa sproveo je Staljin, politicar poznat po liberalnim zakonima i
      njihovom rigidnom ignorisanju, da bi posle Drugog rata tim putem krenule
      istocnoevropske zemlje, zatim skandinavske zemlje. Prvi zakon o abortusu kod
      nas donesen je u drugoj polovini 60-ih, mnogo pre nego u zapadnim zemljama (u
      Engleskoj '70. u Americi '73). Slican zakon ima Svedska, s tim sto je moralna
      obaveza nasih lekara da sugerisu trudnicama kako je bolje da rode, dok je u
      Svedskoj zabranjeno da doktor sugerise pacijentkinji da rodi, pa moze da
      zavrsi i na sudu ako to cini.

      Odluka americkog Vrhovnog suda 1973. godine u slucaju "Roe v Vejd", kojom se
      istice da embrion nije ljudsko bice i da zbog toga ne moze uzivati punu
      pravnu zastitu, kao i da zene u okviru korpusa individualnih prava mogu i da
      odlucuju o svom telu, otvorila je vrata liberalizaciji abortusa u vodecoj
      demokratskoj zemlji. Usledili su zakoni u vodecim zapadnoevropskim zemljama,
      zasnovani na svetinji ljudskih prava i sloboda. Dve trecine drzava na pocetku
      novog milenijuma dozvoljava abortus, dok je jedna trecina zadrzala
      starozavetni stav. Svi su, medjutim, jedinstveni u misljenju da je abortus
      jedno od najtezih drustvenih, filozofskih i pravnih dilema savremenog sveta.

      Zivotni izbor

      Politicari, filozofi, psiholozi, lekari svuda u svetu podeljeni su na one
      koji smatraju da je pravo na abortus jedno od osnovnih ljudskih prava (sto
      pokazuju i pozitivni zakoni u najvecem broju modernih drzava) i na revnosne
      vernike koji abortus izjednacavaju sa ubistvom, nazivajuci one koji se time
      bave cedomorcima, zahtevajuci nekad najstroze kazne. U mnogim razvijenim
      drustvima borbe izmedju onih koji su "Pro life" orijentacije i sa druge
      strane zastupnika "Pro choice", prerastaju u dramaticne obracune, ne samo u
      izbornim kampanjama vec i na ulicama velikih gradova, ispred klinika u kojima
      se vrse abortusi. U Americi su, na primer, pre nekoliko godina sukobi dve
      struje bili takvog intenziteta da je nacionalna garda morala da intervenise.
      Poznat je i slucaj Dzejmsa Kopa koji je dospeo na listu deset najtrazenijih
      osoba FBI-ja jer je ubio nekoliko ginekologa. Dodatnu buru u javnosti
      izazvali su tekstovi u katolickoj stampi koji su o njemu govorili sa
      hriscanskim razumevanjem. Saopstenje Sinoda pokrenulo je ovu polemiku i kod
      nas, koja jeste znatno blaza, ali ipak najavljuje da ce pitanje abortusa, cim
      postanemo ozbiljna demokratska zemlja, biti jedno od glavnih drustvenih,
      politickih sporova.

      Saopstenje o zabrani pricesca jednoglasno su podrzali svi velikodostojnici
      Crkve koja je svih ovih godina bila cvrsto podeljena u odnosu prema vlasti i
      nacionalnim interesima. U jednoglasju se, izgleda, najvise isticao mitropolit
      crnogorsko-primorski Amfilohije, koji se potrudio da casopis "Svetigora" od
      svih crkvenih izdanja najvise paznje posveti tom pitanju. Pripadnici
      liberalnijeg krila naravno ne dovode u pitanje iskonski stav Crkve, ali
      zameraju na "hladnom tonu" saopstenja u kome se ne sagledava opsta "beda i
      drustveno rasulo". "Smeta mi sto se u dodatnim objasnjenjima govori o
      natalitetu, iako je rec samo o postovanju osnovnih hriscanskih nacela. Na taj
      nacin je problemu data potpuno nepotrebna druga dimenzija", kaze staresina
      jedne beogradske crkve. Iz istih krugova se moze saznati da ce ruski
      patrijarh Aleksej Drugi uskoro objaviti obimnu encikliku posvecenu socijalnim
      pitanjima, u kojoj ce, pored abortusa, najveca pravoslavna crkva razmotriti
      ekonomsko raslojavanje, siromastvo, zdravstvo, bolesti zavisnosti. Ljudi
      bliski Crkvi, koji se, medjutim, nisu udaljili od svetovnog zivota, smatraju
      da je Crkva bila duzna da pokaze razumevanje za prilicno nepovoljne
      socijalne, politicke uslove, zatim da stvori ustanove koje bi se na adekvatan
      nacin brinule o nezeljenoj deci i tek na kraju da apeluje na vernike da
      radjaju decu.

      Profesor biblijske teologije na Bogosloviji svetog Save Dragan Radenkovic
      kaze da "nasi sudovi treba da budu zasnovani pre na onom sto je Imanuel Kant
      nazivao sudovima a posteriori, nego samo na sudovima a priori, bez
      sagledavanja mucne i bolne stvarnosti koja je oko nas i koje smo mi, hteli to
      ili ne, deo". Prema njegovim recima, Crkva treba da "otvorenih ociju sagleda
      nasu stvarnost i slobodno kaze da je za belu kugu srpskom narodu pre svih
      odgovorna ova nedemokratska vlast koja nam preko medija servira ruzicastu
      sliku sveta sa ciljem da nas valjda odvrati od pravih pitanja na koja bismo
      od te vlasti morali da dobijemo odgovore". Crkva ima pravo kada - polazeci od
      svojih kanona - osudjuje arbotus, ali bi morala da uvidi da je Crkva
      razdvojena od drzave, koja je, opet, zakonom dozvolila ono sto Hristovi
      izaslanici osudjuju. Predstavnici Crkve, medjutim, napominju da postuju sve
      ljudske slobode, ali ne i slobodu od greha.

      Neugodna pitanja

      Saopstenjem o abortusu, Crkva se privremeno vratila u epicentar drustvenih
      tokova, ali je u njemu pridobila samo nove izraze nerazumevanja i citav niz
      nezgodnih pitanja koja nisu povezana sa Bozijim cedom, ali jesu sa njom.
      Ostaje pitanje zasto su vernici morali da se upoznaju sa odlukom Crkve preko
      medijskog proglasa, ako se u Patrijarsiji vec rado govori o liturgijskoj
      zajednici u kojoj svestenici i vernici svakodnevno komuniciraju. Iako bi
      ocekivanja da Crkva prihvati abortus licila na zahtev da hriscani preispitaju
      ulogu Hrista, ostaje pitanje zasto Crkva nije uskratila pricesce notornim
      kriminalcima koji su sopstvene grehe okajavali u drustvu preosvecenih pastira
      i zasto je rigidnost najdrasticnije pokazala prema lekarima i babicama. Zasto
      su velikodostojnici bez zazora osvestavali kockarnice, kafane na drumu i
      druge sumnjive lokale, ako vec imaju tako kamene dogmatske stavove. U
      razmatranju odnosa drevne i konzervativne institucije, kakva je Crkva, prema
      plodovima savremene civilizacije valja imati razumavenja za velikodostojnike
      koji ne mogu da se odmaknu od izvornih teoloskih nacela, ali i ljude koji
      moraju da prihvate pravila modernog doba. Crkva bi, dakle, i mogla biti u
      pravu, ali svakako nije odabrala pravi trenutak, pravi problem i prave
      gresnike.

      Anatema

      - Katolicka crkva u moralnom nauku sto se tice abortusa stoji na stanovistu
      da covek pocinje sa udruzivanjem muske i zenske polne celije. Svaki poduhvat
      protiv te polne celije je ubistvo, tako da ni u jednom slucaju nije dozvoljen
      abortus, ni kada je u pitanju zdravlje. Neke moralne dileme postoje kada je u
      pitanju zdravlje, i kada se ne moze resiti ni na jedan moguci nacin, abortus
      je dozvoljen. U svim drugim slucajevima nije dozvoljen, ni u slucaju
      silovanja. Primena ovog nacela vrlo je razlicita u raznim katolickim
      zemljama. Tzv. abortivna kontracepcija, koja se primenjuje u slucajevima kada
      je vec doslo do oplodnje (pilula posle) izjednacena je sa abortusom. Druga
      kontraceptivna sredstva su moralno nedozvoljena, ali Katolicka crkva
      insistira na prevenciji u skladu sa moralnim nacelima. Moralno stanoviste
      isto je kao kod Pravoslavne crkve, ali su kazne drugacije. U tom smislu
      Katolicka crkva je radikalnija jer baca anatemu na one koji ucestvuju u
      abortusu, dok Pravoslavna crkva samo ne dozvoljava pricest.

      France Perko, nadbiskup beogradski

      Strogost

      - Islamsko ucenje ima veoma jasan stav o abortusu po kome je ovaj cin
      ubijanje deteta. Islam je protiv abortusa, a uslovno receno, narocito ako je
      dete ozivelo. Jedino kad je zdravlje majke dovedeno u pitanje, prioritet se
      daje abortusu. U mnogim islamskim zemljama abortus je zabranjen. Medjutim, to
      nije pitanje oko koga smo svi u islamu jedinstveni. Postoji razlika izmedju
      siitskog i sunitskog pogleda. U nekim islamskim drzavama abortus nije
      dozvoljen ni u jednom slucaju i strogo se kaznjavaju oni koji u njemu
      ucestvuju.

      Muftija beogradski, Hamdija Jusufspahic

      Bez kazne

      - Kad su baptisticke crkve u pitanju, vecina se ogradjuje od tih pitanja ili
      su uz Pro life pokret. Sto se tice protestanata u Jugoslaviji, oni su
      uglavnom protiv abortusa. Ako se desi da neko odstupa od akribije, to je zato
      sto u Baptistickoj crkvi ne postoje disciplinske sankcije jer ne postoji
      jedinstveni kodeks. Baptisti nikad ne donose odluke koje su protiv drzave u
      kojoj deluju. Oko ovog pitanja ljudi mogu da budu protivni ali ne i
      neprijatelji jer se radi o porodici i pravima deteta.

      Aleksandar Birvis, baptisticki teolog

      Zapovest

      - Jevrejska vera zabranjuje abortus, jer u tom cinu vidi ubistvo. Na
      ultrazvuku se jasno moze videti da plod u utrobi pravi smislene pokrete i da
      je rec o ljudskom bicu. Kod nas se mogucnost abortusa tolerise samo u slucaju
      kada je ugrozeno zdravlje zene. Upotreba kontraceptivnih sredstava se moze
      tolerisati samo iz zdravstvenih razloga, iako, kao i sve druge verske
      zajednice, podsecamo na Bozju zapovest - radjajte se i plodite se.

      Rabin Isak Asijel

      Bozja opomena

      Crkva, medjutim, ne poseduje sredstva prinude; a i kad bi ih mogla
      posedovati, ona su za nju neprihvatljiva. Zato ona apeluje na savest, moli i
      ubedjuje recima Spremnost episkopa backog Irineja da hitro, pismeno odgovori
      na pitanja "NIN"-a, bez sumnje pokazuje da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi i te
      kako stalo da objasni svoje stavove o abortusu i da ucestvuje u javnoj
      raspravi zapocetoj saopstenjem Svetog sinoda.

      Zasto Sveti sinod u ovom trenutku aktuelizuje problem abortusa koji je oduvek
      za hriscane neoprostiv greh?

      - Sveti sinod ne aktuelizuje problem abortusa specijalno u ovom trenutku.
      Naprotiv, Crkva se redovno - ne samo u ravni Svetog sinoda nego i u okviru
      pastirske odgovornosti njenih episkopa i svestenika - obraca savesti najpre
      svojih vernika, a zatim i svih ljudi koji drze do njenog stava i misljenja,
      samo u jednoj nameri - da posvedoci svoju veru u zivot kao dar i blagoslov
      Bozji, svoju veru u vrednost i svetinju zivota, kao i u neprikosnovenu
      vrednost svakog ljudskog bica, kako vec rodjenog tako i jos nerodjenog.
      Abortus je termin slican terminu kolateralna steta iz recnika onih koji su
      ubijali i nezasticeno civilno stanovnistvo, cak i decu i novorodjencad. To
      je, u stvari, strani naziv kojim se zataskava i prikriva surova stvarnost da
      odrasli ljudi donose odluku da lise prava na zivot ljudski embrion, ili cak
      vec uveliko razvijen fetus, koji je nesumnjivo ljudsko bice; ta ubistvena
      odluka je utoliko teza sto je nerodjeno dete liseno svake mogucnosti odbrane
      ili zastite. Crkva, medjutim, ne poseduje sredstva prinude; a i kad bi ih
      mogla posedovati, ona su za nju neprihvatljiva. Zato ona apeluje na savest,
      moli i ubedjuje recima ljubavi i brige. Raduje se kad ljudi, prvenstveno
      njeni vernici, poslusaju njen materinski glas, a zali kada se to ne desava.
      Kada pouci i opomene mnogo puta i na razne nacine, u vreme i u nevreme, kako
      veli Sveto pismo, a pojedinci - i to ne samo po pitanju greha cedomorstva
      nego i bilo koga greha - ostanu uporni u zlu, tvrdokorno odbacujuci istinu.
      Crkva, onda ona gleda da zajednicu vernih sacuva od razornog uticaja zla kao
      puta u duhovnu i fizicku smrt. To je smisao raznih oblika epitimija i
      kanonskih mera. To su pedagoske, popravne mere, motivisane iskljucivo
      ljubavlju i brigom za spasenje svake licnosti i ukupne zajednice. Crkva ne
      zna za kaznene mere u uobicajenom pravnom, moralnom ili psiholoskom smislu.
      Zato nije ispravan izraz iz vaseg pitanja da je abortus za crkvu neoprostiv
      greh. On je tezak greh, veoma tezak, ali i izleciv i oprostiv - kroz iskreno
      pokajanje coveka i resenost da se vise ne zivi u robovanju grehu nego u
      slobodi dece Bozje, u svetosti, svetlosti i radosti zivota po Bogu, koji nije
      nametanje nekih propisa i zabrana "odozgo" nego izraz najdubljih potreba nase
      bogolike ljudske prirode. Nase pokajanje, u stvari, jeste nasa odluka da ne
      sprecavamo ljubav i blagodat Bozju da nas spase, odnosno da nas uvede u
      punocu zivota i u vremenu i u vecnosti. Abortus nije greh samo zato sto Crkva
      tvrdi da je tako nego prvenstveno zato sto potvrdjuje biblijsku i iskustvenu
      istinu da greh jeste put smrti i poricanje zivota. U slucaju abortusa to vazi
      na najdoslovniji nacin. Svi svestenici - a i mnogi lekari, psiholozi i
      psihijatri - dobro znaju koliko abortus, pored svog osnovnog zla, jos i
      ranjava, muci, pa i ubija dusu i savest kako nesudjenih roditelja tako i lica
      koja su im pomogla u njihovom sluzenju kultu smrti (naravno, ovde ne ulazimo
      u slucajeve i primere medicinski, eticki i duhovno opravdanih zahvata u
      kojima se mora zrtvovati zivot fetusa da bi se spasao zivot majke). Samo je
      jedan greh neizleciv i neoprostiv - nepokajanost do kraja, uporno ostajanje u
      grehu do poslednjeg daha, trajna opredeljenost za mrznju, a protiv ljubavi,
      za necastivoga, a protiv Boga, Stvoritelja, Zivotodavca i Spasitelja. Taj
      greh se u Svetom pismu naziva hulom na Duha svetoga. Mi hriscani verujemo,
      medjutim, da su u Hristu zauvek pobedili zivot i ljubav, a na nama ljudima je
      da ih blagodarno prihvatimo kao dar spasenja ili da ih, ne daj Boze,
      odbacimo...

      Sta ocekujete, koji bi mogao biti konkretan rezultat ovog saopstenja Svetog
      sinoda?

      - To je tesko reci. Rezultat zavisi od mnogo cinilaca. U svakom slucaju,
      verujem da ce se mnogi ljudi nad ovim problemom, koji nije samo demografski
      nego, pre svega, moralni i duhovni problem, zamisliti vise nego obicno kad
      vide i da je Sveti sinod duboko zabrinut. Mnogi ce se prosto trgnuti i
      shvatiti ozbiljnost, bolje reci tragicnost situacije u kojoj je nesrazmerno
      vise abortusa nego porodjaja. Bice, naravno, i nezadovoljnih, narocito medju
      onima koji ce sinodski apel shvatiti van pastirskog i sotirioloskog konteksta
      na koji sam ukazao i protumaciti ga, eventualno, kao paternalisticki stav.

      Da li ovakvo reagovanje najavljuje nameru Srpske pravoslavne crkve da
      odlucnije utice na svakodnevne problematicne pojave u drustvu, na koje se
      dosad nije zapazeno osvrtala?

      - Nemam takav utisak. Nasa Crkva se uvek i na priblizno isti nacin -
      dobronamerno, sluzeci, a ne gospodareci, sa ljubavlju, a ne ideoloski
      nametljivo - osvrce na problematicne pojave u drustvu i odgovara na duhovne
      izazove naseg istorijskog trenutka. Ostrasceni, ideologizovani, ponekad
      sasvim necrkveni i neduhovni nacin izrazavanja nekih pojedinaca i grupica u
      nasoj Crkvi samo je, rekao bih, izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Crkva
      propoveda, svedoci i liturgijski projavljuje konacnu, vecnu realnost Carstva
      Bozjeg, odnosno propoveda i svedoci novi nacin postojanja coveka i sveta kao
      zajednicu ljubavi u Hristu, otvorenu svima. Jedino oruzje Crkve jeste rec
      istine i ljubavi. Na kraju svake njene reci podrazumeva se Hristov poziv: "Ko
      ima usi da cuje, neka cuje!"

      ====================================================================
      freeb92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti
      Radija B2-92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET.
      Vise informacija o FreeB92 i Radiju B2-92 mozete dobiti na:

      http://www.freeb92.net/

      Ako ne zelite da dobijate vesti putem emaila posetite lokaciju:

      http://www.freeb92.net/archive/mail/?language=s&email=srbija@...&action=unsubscribe&id=3743

      ====================================================================

       
    Your message has been successfully submitted and would be delivered to recipients shortly.